TVRDOĆA VODE I OMEKŠAVANJE
Tvrdoću vode čine rastvorene soli kalcijuma i magnezijuma. Ukupna tvrdoća deli se na karbonatnu ili tzv. prolaznu tvrdoću(smanjuje se kuvanjem vode), čine je bikarbonati kalcijuma i magnezijuma.
Postoji i nekarbonatna ili stalna tvrdoća(ne smanjuje se kuvanjem vode). Takvu tvrdoću čine hloridi, sulfati, fosfati, odnosno nitrati kalcijuma i magnezijuma.
Ustaljena je praksa da se tvrdoća vode meri nemačkim stepenima tvrdoće:
- meke vode 0-8 stepeni
- srednje meke vode 8-12 stepeni
- umereno tvrde vode 12-18-stepeni
- tvrde vode 18-30
- izrazito tvrde vode preko 30 stepeni
Jedan nemački stepen tvrdoće ima voda koja u jednom litru sadrži 1o mg kalcijum oksida. Najprijatniji ukus ima voda koja ima tvrdoću 1O - 12 stepeni. Niži stepen tvrdoće prouzrukuje koroziju na instalacijama, pa je njena predhodna obrada neophodna.
Meke vode nemaju prijatan ukus za piće ali su pogodne za pranje.
Tvrde vode bljutav i metalni ukus. Kada se tvrda voda zagreva, talože se i formiraju naslage koje nazivamo kamenac. Te naslage smanjuju protok vode kroz instalacije redukuju protok tople vode i smanjuju efikasnost rada bojlera. U tehnološkim procesima kamenac se taloži na zidovima rezervoara, cevovoda i kotlova i stvara ogromne probleme u njihovom funkcionisanju.
Kod pranja u tvrdoj vodi i njenom kontaktu sa deterđžentima i sapunima stvaraju se grudvice koje umanjuju efekte pranja i odstavljaju vidjive tragove na odeći, čašama, escajgu i raznim posudama.
Soli koje čine tvrdoću vode ne rastvaraju se u alkoholu pa se tvrda voda ne može koristiti ni proizvodnji žestokih alkoholnih pića jer dolazi do pojave zamućenja i stvaranja taloga.
Tvrda voda ima veoma negativan uticaj na zdravlje ljudi, jer stvara kamenac na zidovima krvnih sudova, bubrezima i na zubima. Nije pogodna ni za održavanje lične higijene jer isušuje kožu.
Da bi se izbegli svi negativni uticaji koje prouzrukuje tvrda voda primenjuje se poseban postupak i tretman kojeg u praksi nazivamo OMEKŠAVANJE VODE.
